Sekundarni proizvodi alkoholne fermentacije, jedinjenja koja nastaju u toku alkoholne fermentacije. Važni su za finalni aromatski profil vina. U njih spadaju viši alkoholi, polioli, estri, organske kiseline i aldehidi. Proizvode ih → kvasci, u znatno nižim koncentracijama u poređenju s etanolom (→ alkoholi) i → ugljen-dioksidom (CO2). Najznačajniji sekundarni proizvodi → alkoholne fermentacije su → glicerol i sukcinska kiselina. Glicerol učestvuje u senzornoj percepciji vina u ustima i doprinosi viskozitetu vina. Sukcinska kiselina je prisutna u vinu u koncentraciji između 0,6 i 1,2 g/l i značajno doprinosi aciditetu vina. Kvasci Saccharomyces cerevisiae oslobađaju u malim količinama i druge kiseline, kao što su mliječna, izovalerijanska, izobuterna, → masne kiseline. Estri su grupa organskih jedinjenja, koja doprinose aromi i ukusu vina. Postoje dva tipa estara u vinu: acetati viših alkohola i estri masnih kiselina i etanola. Prva grupa estara daje vinu različite arome, kao što su lijepak (etil-acetat), banana (izoamil-acetat) i ruža (feniletanol-acetat), dok druga grupa estara daje vinu voćne arome. Drugi estri, kao što su etil-laktat i dietil-sukcinat, u normalnim koncentracijama ne utiču na senzorna svojstva vina. U toku alkoholne fermentacije, u veoma maloj količini nastaje etanal, odnosno → acetaldehid, koji odaje karakterističnu aromu oksidiranog vina. Sirćetna kiselina je glavna → isparljiva kiselina, koja je sekundarni proizvod alkoholne fermentacije. Viši alkoholi su rezultat odstupanja u metabolizmu → aminokiselina i prekursori su estara, koji imaju značajan senzorni uticaj. Diacetil i acetoin nastaju kondenzacijom piruvata s etanalom. Acetoin, naročito diacetil, doprinose puternoj → aromi vina.