Alkoholi, velika grupa organskih jedinjenja, koja u svojoj strukturi sadrži hidroksilnu grupu (OH). Razvrstavaju se prema broju ugljenikovih atoma. U vinarstvu je najznačajniji etanol, tj. etil-alkohol (CH3CH2OH), i → glicerol, tj. glicerin-trohidroksilni alkohol (sa 3 OH grupe: CH3OH CH2OH CH3OH). Etanol je primarni i najvažniji alkohol u vinu. Nastaje u biohemijskom procesu → alkoholne fermentacije, tj. konverzijom → šećera u etanol i → ugljen-dioksid (CO2), uz pomoć → kvasca (najčešće Saccharomyces cerevisiae). Etanol je važan za mikrobiološku stabilnost vina i značajno utiče na njegova senzorna svojstva i kvalitetno sazrijevanje i starenje vina. Sadržaj etanola u vinu zavisi od sadržaja šećera u grožđu i od vrste kvasaca, a količina alkohola u vinu određuje se laboratorijski – denzimetrijskom metodom. Količina alkohola se najčešće izražava u procentima: volumnim (% vol.) ili težinskim (%). Volumni procenti označavaju koliko se litara čistog etil-alkohola sastoji u 100 l alkoholnog pića, dok težinski procenat označava koliko se kilograma čistog alkohola sastoji u 100 kg alkoholnog pića. Udio alkohola u vinima može varirati od ispod 8% vol. do iznad 16% vol., pri čemu je najčešće 12,5–14,5% vol. Sadržaj alkohola ukazuje na stil vina i stepen zrelosti grožđa od kojeg je vino proizvedeno i utiče na hemijska, fizička i senzorna svojstva vina. Prema podacima iz rejonizacije (2017), u crnogorskim bijelim suvim vinima sadržaj alkohola je bio 11,5–13,7% vol., kod roze vina 12,3–14,75% vol., dok je u crvenim vinima bio 12,5–15% vol. Glicerol je najznačajniji polihidroksilni alkohol poslije vode i etanola i količinski je najzastupljeniji sastojak u vinu. Minimalan sadržaj glicerola u vinima je 5 g/l, a kvasci ga stvaraju početkom alkoholne fermentacije. Može dostići vrijednost 15−20 g/l u vinu. Ima sladak ukus, koji pri koncentracijama iznad 5 g/l može doprinijeti slatkoći u suvim vinima.