Putni pravci kroz Crnu Goru, Pojtingerova tabla (VII, 1–2 segment), srednjovjekovni prepis antičke karte
Itinerari, antički kartografski prikazi saobraćajnica. Očuvani kao srednjovjekovne kopije kasnoantičkih karata, Antoninov itinerar (Itinerarium Antonini Augusti) iz III–IV v. i Pojtingerova karta (Tabula Peutingeriana) iz IV v., prikazuju rimske saobraćajnice (→ Antičke komunikacije) na jugoistoku provincije → Dalmacije, današnje područje Crne Gore. Na trasi puta od Narone do Skodre zablježene su putne stanice i rastojanja između njih izražena u miljama, koje prate prirodne komunikacije u zaleđu Crne Gore (Nikšićko polje, Bjelopavlićka i Zetska ravnica). To su: Andarba/Sandarba (Nikšić), Sallunto (→ Riječani, Nikšić), Alata/Halata (→ Alata, Spuž), Birziminio/Bersumno (→ Birziminijum, Podgorica), Cinna (→ Cina, → Vuksanlekići) i posljednja stanica Skobre/Scodra. Do Skodre se moglo stići i priobalnom cestom koja je prvi put prikazana na Pojtingerovoj karti. Od stanice Ad Zizio (Mosko kod Trebinja, BiH) odvajao se krak koji je vodio do Skodre preko Asama (kod Trebinja, BiH) i gradova na obali: Epitauro (Cavtat, Hrvatska), Resinum (→ Risan), Batua (→ Budva) i Vicinium (→ Ulcinj). Itinerari ne bilježe grad Dokleju (→ Duklja) uz kopnenu i grad → Akruvij uz primorsku trasu antičkog puta.
Literatura: С. Мијушковић, „Ново тумачење једног фрагмента из „Tabulа Peutigerianа”, Историјски записи, XXIII/1, 1966, 111–12; Д. Гарашанин, М. Гарашанин, „Црна Гора у доба римског царства”, Историја Црне Горе, Од најстаријих времена до XII вијека, I, Титоград, 1967, 169–180; П. Мијoвић, М. Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Београд–Улцињ, 1975, 54–59; M. Врзић, „Прилог проучавању античких путева и комуникација на територији јужне обале Боке Которске с краћим освртом на убицирање Агрувијума”, Грбаљ кроз вјекове, Зборник радова са научног скупа Грбаљ кроз вјекове, Грбаљ и Котор, 11–13. октобра 2001. године, Грбаљ, 2005, 69–96; Г. М. Самарџић, „Проблем убикације путне станице Аcruvium/Аgruvium на римској комуникацији Narona–Scodra”, Зборник радова Филозофског факултета, XLVIII/2, 2018, 109–123.
M. Vrzić