Dokiseljavanje šire i mladog vina, prateća tehnološka operacija, kojom se koriguje kiselost šire i vina. Kiselost se povećava kupažom slabo kisele → šire sa širom koja sadrži veću količinu kiselina. Ovaj način je najpogodniji sa gledišta kvaliteta budućeg vina, kao i ekonomičnosti. Za pojačanje kiselosti šire koristi se i greš (jagurida), odnosno grožđe na zapercima vinove loze, koje sadrži 20−30 g/l kiselina. Kod kvalitetnih i visokokvalitetnih → sorti vinove loze, čija je sortna karakteristika da nemaju dovoljno → kiselina , a ranije sazrijevaju i stvaraju veću količinu → šećera, normalna kiselost šire postiže se ranijom → berbom grožđa. U tom slučaju, grožđe se bere kada dostigne 20−22% šećera, dok sadrži i dovoljno kiselina. Za pojačavanje kiselosti najviše se koriste kiseline koje su prirodni sastojci grožđa i šire, a to su: vinska, jabučna i → limunska kiselina. Jabučna kiselina je veoma skupa, te se zbog toga ne upotrebljava. U upotrebi su vinska i limunska kiselina, čije je dodavanje dozvoljeno crnogorskim Zakonom o vinu (2016). → Vinska kiselina je znatno kiselija od limunske, te u većoj mjeri disosuje i omogućava veću koncentraciju slobodnih vodonikovih jona, a time i bolje regulisanje → pH vrijednosti vina. Nedostatak vinske kiseline je u tome što se taloži u obliku streša za vrijeme → alkoholne fermentacije. Za popravku kiselosti šire dodaje se 2–3 g/l kiselina. Dodavanjem veće količine vinske kiseline dobija se oštro-kiseli i neharmoničan ukus šire ili vina, koji se s vremenom omekša i harmonizuje.