Dragoslav Srejović
Srejović, Dragoslav (Kragujevac, 8. X 1931 – Beograd, 29. XI 1996), arheolog. Diplomirao je (1954) i doktorirao (1964) arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radio je kao redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1958–1996), gdje je bio i dekan (1980–1982). Bio je član SANU. Rukovodio je Centrom za naučnoistraživački rad pri SANU i Univerzitetu u Kragujevcu (1991–1996). U Crnoj Gori učestvovao je u mnogim arheološkim projektima, među kojima su istraživanja → Duklje, → Komina, → Gotovuše, → Odmuta, → Spile, → Beran krša, → Vranjaja, → Medene stijene, → Ćirovića, → Žanjica, → Bioča, → Trebačkog krša, → Borovice, → Žugića guvna. O kulturnom nasljeđu Crne Gore pisao je u koautorskim monografijama Antička Duklja: nekropole (1975) i posthumno objavljenoj Istorija Pljevalja (2009), kao i u posthumno objavljenoj zbirci radova Iliri i Tračani: o starobalkanskim plemenima (2002).
Biliografija: D. Srejović, „Rezultati arheoloških istraživanja na području Dokleje”, Materijali IV, VII Kongres arheologa Jugoslavije, Herceg Novi, 1966, Beograd–Titograd, 1967, 69−76; Д. Срејовић, „Гробнице Аурелије Максимине и Паконије Монтане у Kоминимаˮ, Зборник Народног музеја, 8, 1975, 177−189; D. Srejović, „Pećina Odmutˮ, Velika arheološka nalazišta u Crnoj Gori, Beograd, 1977, 7−13; D. Srejović, „The Mesolitic of Serbia and Montenegroˮ, The Mesolithic in Europe, Edinborough, 1989, 481−491; Д. Срејовић, „Пљеваљско подручје у праисторијиˮ, Историја Пљеваља, Пљеваља, 2009, 37−47.
Literatura: М. Гарашанин, „Драгослав Срејовић (1931–1996)”, Годишњак САНУ, CIII, 1997, 587–588; M. Лазић (ур.), Уздарје Драгославу Срејовићу: поводом шездесетпет година живота од пријатеља, сарадника и ученика, Београд, 1997; „Dragoslav Srejović”, SANU, https://www.odlikovanja.sanu.ac.rs… (pristup 13. II 2024).
J. Cvijetić