Jaka alkoholna pića, pića koja sadrže najmanje 15% vol. alkohola. Mogu biti proizvedena direktno: → destilacijom fermentisanih proizvoda, sa dodatim aromama ili bez njih, ili aromatičnih prehrambenih proizvoda; maceracijom ili sličnom preradom biljnog materijala u etil-alkoholu poljoprivrednog porijekla, destilatima poljoprivrednog porijekla ili jakim alkoholnim pićima, ili njihovom kombinacijom; dodavanjem aroma, šećera ili drugih zaslađivača i/ili drugih poljoprivrednih proizvoda i/ili prehrambenih proizvoda etil-alkoholu poljoprivrednog porijekla, destilatima poljoprivrednog porijekla ili jakim alkoholnim pićima. Jaka alkoholna pića mogu biti proizvedena i miješanjem jakog alkoholnog pića sa jednim ili više jakih alkoholnih pića, s etil-alkoholom poljoprivrednog porijekla ili destilatima poljoprivrednog porijekla s drugim alkoholnim pićima. Jakim alkoholnim pićima može se dodavati destilovana, demineralizovana, prečišćena ili omekšana voda, čiji je kvalitet usaglašen sa propisom kojim se uređuje kvalitet vode. Nakon dodavanja vode, moraju sadržati najmanje 15% vol. alkohola. Na osnovu → Zakona o jakim alkoholnim pićima (2023) u Crnoj Gori, propisane kategorije jakih alkoholnih pića su: rum, viski, rakija od žitarica, rakija od vina, → brendi, rakija od → komine grožđa (komovica), rakija od voćne komine, rakija od suvog grožđa, rakija od voća, rakija od jabukovog ili kruškovog vina, rakija od meda, rakija od taloga, rakija od piva, rakija od jerusalimske artičoke, votka, rakija od voća, bobica ili orašastog voća dobijena maceracijom i destilacijom, geist, lincura, jaka alkoholna pića aromatizovana klekom, džin, destilovani džin, london džin, jaka alkoholna pića aromatizovana kimom, akvavit, jaka alkoholna pića aromatizovana anisom, pastis, pastis de marseille, anis ili janeževac, destilovani anis, gorka jaka alkoholna pića ili biter, aromatizovana votka, jaka alkoholna pića aromatizovana divljom šljivom – trnjinom, liker, krem liker, sloe gin, sambuca, maraskino, orahovac, liker od jaja i nektar od meda. U Crnoj Gori najviše se proizvode rakije od grožđa – → kljuka, rakije od vina, rakije od komine grožđa (komovica) i rakije od voća. Najpoznatija je → lozova rakija, koja se proizvodi destilacijom od prevrelog kljuka. Crnogorska lozova rakija proizvodi se destilacijom od prevrelog kljuka, od grožđa crnogorskih autohtonih sorti vinove loze: vranca (90%) i kratošije (10%). Komovica se dobija destilacijom fermentisane komine grožđa ili destilacijom pikea komine. Vinjak je rakija koja se proizvodi od vinskog destilata koji odležava najmanje godinu dana u hrastovim buradima zapremine veće od 1.000 l ili najmanje šest mjeseci u buradima zapremine manje od 1.000 l. Vinovica je rakija koja se proizvodi destilacijom ili redestilacijom vina sa vinskim talogom ili bez njega, kojem se dodaje 30% komine. U Crnoj Gori se proizvode i travarice. Dobijaju se dodatkom aromatičnog bilja ili macerata aromatičnog bilja u vinski destilat lozu, rakiju od komine ili voćne rakije sa ciljem aromatizacije. Za proizvodnju macerata najčešće se koristi odabrano aromatično bilje. Travarica mijenja boju pod uticajem dodatog macerata aromatičnog bilja, a može se dodati i dio biljke kojom je travarica aromatizovana. U Crnoj Gori se proizvodi i rakija od meda, dobijena isključivo → alkoholnom fermentacijom i destilacijom mednog rastvora i destilovana na manje od 86% vol., tako da destilat ima miris i ukus upotrijebljene sirovine. Sadrži najmanje 35% vol. alkoholne jačine.