Manojlo (Hemanuel Graecus Pictor), slikar (XIV v.). Jedan od trojice grčkih slikara koji su radili u Kotoru u XIV v., a čija imena su poznata. Manojlo i → Nikola Grk su živjeli u prvim decenijama XIV v., u vrijeme kada su freskama oslikavane dvije kotorske crkve: konkatedralna → Crkva Sv. Marije Koleđate i → Katedrala Sv. Tripuna. Međutim, nema saznanja o njihovom učešću u nastanku ovog slikarstva. Manojlo Grk se kao prepisivač i iluminator ćiriličkih bosansko-hercegovačkih rukopisa potpisuje u → Divoševom jevanđelju (naručilac Divoš Tihoradić, savremenik Manojlov, koji se pominje u poveljama bana Stjepana Kotromanića 1332. i 1333). Divoševo jevanđelje sadrži inicijale u obliku ljudskih i zoomorfnih figura velikih dimenzija, kao i biljne i geometrijske ornamente. Pretpostavlja se da u potpisu Manojla u Mostarskom (Manojlovom) jevanđelju, i Cvjetnom triodu koji se čuva u Sankt Peterburgu, treba vidjeti kotorskog slikara Manojla. Kao pokojni, Manojlo slikar se posredno pominje 1336. u građevinskim sporu, koji je vodila udovica Manojla slikara sa Savom Ivanovim.

Literatura: Р. Ковијанић, И. Стјепчевић, Културни живот старогa Котора (XIV–XVIII вијек), књ. I, Цетиње, 1957; В. Ј. Ђурић, Р. Иванишевић, „Јеванђеље Дивоша Тихорадића”, ЗРВИ, 7 (1961), 153–160; С. Радојчић, Старо српско сликарство, Београд, 1966; Kotorski spomenici. Druga knjiga kotorskih notara, god. 1329, 1332–1337, ed. A. Mayer, Zagreb, 1981.

V. Živković