Nikola Grk, slikar (XIV v.). Jedan od trojice grčkih slikara čija su imena poznata, a koji su radili u Kotoru u XIV v., njegujući vizantijski stil i ikonografiju (pictura graeca). Prije dolaska u Kotor, Nikola je živio u Dubrovniku. U Kotoru je zasnovao porodicu, posjedovao je kuću, vinograde i zemljište. Imao je tri sina (Stojana, Iliju i Dešinju) i jednu ćerku (Ilenu). Kao pokojni, pominje se 1327. Nikolin sin Ilija (Elia quondam Nycole Greci de Ragusio) bio je trgovac i često se pominje u sudsko-notarskim ispravama. U poslovima se udruživao sa kotorskim i venecijanskim trgovcima. Zajedno sa članovima vlasteoskog roda Buća, Ilija je trgovao rudnim blagom iz Srbije. Drugi Nikolin sin Stojan (Stoyanus, filius condam Nycole Greci) napisao je testament prije odlaska u Apuliju. Po sadržaju Stojanovih testamentarnih zavještanja za spas duše, može se zaključiti da je bio rimokatoličke vjeroispovijesti. Nikolina ćerka Ilena (Gilenna, filia condam Nycole pictoris Greci) sklopila je 1327. bračni ugovor o mirazu sa Domanjom Kotoraninom.
Literatura: Kotorski spomenici. Prva knjiga kotorskih notara od god. 1326–1335, ed. A. Mayer, Zagreb, 1951; J. Taдић, Грађа о сликарској школи у Дубровнику XIII–XVI в., vol. I, Београд, 1952; Р. Ковијанић, И. Стјепчевић, Културни живот старогa Котора (XIV–XVIII вијек), књ. I, Цетиње, 1957; Историја Црне Горе, 2/1 (П. Мијовић), Титоград, 1970; Kotorski spomenici. Druga knjiga kotorskih notara, god. 1329, 1332–1337, ed. A. Mayer, Zagreb, 1981; V. Živković, „Tota depicta picturis grecis. The style and iconography of religious painting in medieval Kotor (Montenegro), Il Capitale culturale”, Studies on the Value of Cultural Heritage, 10, University of Macerata 2014, 65–89.
V. Živković