Rajhtštatski ugovor. Na početku crnogorsko-osmanskog i srpsko-osmanskog rata, imperatori Rusije i Austrougarske, → Aleksandar II Romanov i → Franjo Josif I Habzburg-Loren, kao i njihovi ministri spoljnih poslova, knez → Aleksandar Mihajlovič Gorčakov i grof → Đula Andraši, te ruski ambasador u Beču Novikov, sastali su se u Rajhštatu (danas Zakupi, Češka) 8. jula 1876. godine. Zajednički zapisnik sa ovog sastanka nije sastavljen, ali su sačuvani zapisnici koje su vodili predstavnici obje strane. Između Rusije i Austrougarske dogovoreno je da će se, u slučaju poraza Srbije i Crne Gore, zalagati za održavanje statusa quo, dok će u slučaju pobjede balkanskih zemalja, prema ruskom zapisniku, Hercegovina, izlaz na more (Bar, Spič) i oblast do Lima pripasti Crnoj Gori, a Srbiji dio Bosne i dio Novopazarskog sandžaka. U austrougarskom zapisniku navedeno je da bi Crnoj Gori i Srbiji pripale pogranične teritorije u Bosni i Hercegovini, a veći dio bi okupirala Austrougarska. Dvije strane su se saglasile i da neće dozvoliti stvaranje velike slovenske države na Balkanu (→ Balkan – političke granice).