Babić, Branko (Spuž, 1928 − Danilovgrad, 2016), profesor istorije. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Danilovgradu (→ Gimnazija „Petar I Petrović Njegoš”, Danilovgrad). Diplomu više gimnazije stekao je u Podgorici (→ Gimnazija „Slobodan Škerović”, Podgorica) (1947). Višu pedagošku školu (grupa za istoriju i geografiju) završio je na Cetinju (→ Ustanove za obrazovanje nastavnog kadra). Diplomirao je na Filozofskom fakultetu (grupa za istoriju) u Beogradu (1957). Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu odbranio je doktorsku tezu (1977). Radni vijek započeo je u Učiteljskoj školi u Nikšiću (→ Učiteljske škole), a nastavio u Industrijskoj školi u Titogradu. Radio je i u Varešu, u osnovnoj školi u Budvi, kao savjetnik za istoriju u Republičkom zavodu za unapređivanje školstva (→ Zavod za školstvo), potom i kao profesor istorije na Višoj pedagoškoj školi na Cetinju. Od 1973. predavao je na Pedagoškoj akademiji u Nikšiću. Određeno vrijeme bio je i direktor Medicinske škole na Cetinju (→ Srednja stručna škola, Cetinje) (1973–1976). Nakon toga (do 1981) bio je zadužen za društvene djelatnosti u SO Cetinje. Po otvaranju Kulturološkog fakulteta na Cetinju (1981) radio je kao profesor istorije, sve do penzionisanja 1990. godine. Na tom fakultetu biran je za vanrednog (1982) i redovnog profesora (1987). Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada, a među njima su → Nagrada „Oktoih” (1989) i Orden rada.