Spolija sa natpisom na zapadnoj fasadi Crkve Sv. Petra, Bijela, Herceg Novi
Crkva Sv. Petra u Bijeloj, arheološki lokalitet na Rakama u Herceg Novom. Crkva je novija i predstavlja manju, jednobrodnu građevinu, sa polukružnom apsidom. Na lokalitetu su oko objekta 1963. rađena sondažna istraživanja u manjem obimu. Tom prilikom su zapadno od savremene crkve, osim ostataka zidova moguće → bazilike, u brodu te građevine kao i sjeverno od savremene crkve nađeni tragovi sahranjivanja (→ Incineracija, → Inhumacija). Pretpostavljeno je tada da je na ostacima jedne veće bazilike, datovane novčićem IV–VI v., sagrađena preromanska crkva nepoznate forme i dimenzija. Iz pretpostavljene bazilike potiču dva pilastra sa krstovima, koja se čuvaju u današnjoj crkvi. Takođe, u savremenu crkvu su uzidani i djelovi preromanske plastike sa tročlanim prepletom i dva dijela natpisa. Pojedini autori natpise povezuju sa kotorskim episkopom Jovanom i datuju ih u 809, dok drugi autori navode mogućnost da su natpisi sa najmanje dva oltara neke velike crkve ili su iz različitih perioda i različitih crkava. Nedaleko je još jedan značajan lokalitet → Crkva Polaganja Rize Presvete Bogorodice u Bijeloj.
Literatura: С. Накићеновић, Бoka, антропогеографска студија, Београд, 1913; П. Д. Шеровић, „Остаци старог бенедиктинског манастира св. Петра у Бијелој у Боки Которској”, Старинар, III, 3, 1925, 151–156; Ј. Ковачевић, „Средњовековни епиграфски споменици Боке Которске”, Споменик САН, СV, 1956, 1–13; П. Шеровић, „Старине црквице светог Петра у Бијелој у Боки Которској”, Старине Црне Горе, III–IV, 1965–1966, 1966, 173–177; Ј. Ковачевић, „Црна Гора у доба Римског Царства, Од досељења Словена до краја XII вијека”, Историја Црне Горе, I, Титоград, 1967, 271–272, 335; I. Pušić, „Arheološki lokaliteti i stanje arheološke nauke u Boki Kotorskoj”, Бoka, 1, 1969, 7–21; I. Pušić, „Tragovi arheoloških lokaliteta na terenu hercegnovske opštine”, MSZMHN, 3, 1998, 1–23; Ђ. Јанковић, Српско поморје од 7. до 10. столећа, Београд, 2007.
R. Ćapin, Đ. Ćapin