Asocijacije, osnovna jedinica u klasifikaciji → fitocenoza, odnosno klasifikaciji → vegetacije. Fitocenoza (biljna zajednica) ima (1) jasno definisan floristički sastav, (2) jedinstvenu fiziognomiju, (3) istovjetne uslove staništa i (4) zvanično naučno ime, koje je u skladu sa Međunarodnim kodeksom naučne fitocenološke nomenklature publikovano u nekoj zvaničnoj naučnoj publikaciji. Asocijacije, kao osnovne jedinice klasifikacije vegetacije, u hijerarhijski organizovanom klasifikacionom sistemu, koji je razvio Braun-Blanquet, svrstane su u više klasifikacione (sintaksonomske) kategorije: svezu, red i klasu. Svaki sintakson u ovom klasifikacionom sistemu ima svoje naučno latinsko ime i opis, koji je primarno definisan skupom dominantnih, karakterističnih i diferencijalnih vrsta (na primjer Quercetum frainetto-cerris (Rudski) B. Jovanović 1956). Imena u ovom sistemu bazirana su na latinskim imenima dominantnih i karakterističnih vrsta, a pravila njihovog uvođenja i korišćenja su definisana posebnim Kodeksom fitocenološke nomenklature. Princip ove nomenklature prikazan je u tabeli datoj uz ovaj članak. Za razliku od fitocenoza ili biljnih zajednica (na primjer šuma sladuna i cera), asocijacije (na primjer Quercetum frainetto-cerris (Rudski) Jov. 1956) imaju formalno i konkretno značenje definisano formalnim opisom asocijacije, u kojoj sprat drveća izgrađuju: Quercus frainetto Ten. i Quercus cerris L., sprat žbunova: Viburnum lantana L., Pyrus communis L., Prunus spinosa L., a sprat zeljastih biljaka: Iris graminea L., Lathyrus pannonicus (Jacq.) Garcke, Genista tinctoria L. i druge vrste.