Sukulentne biljke, biljke sa dobro razvijenim vodenim parenhimom u kome skladište vodu. U zavisnosti od toga koji organ je rezervoar vode, razlikuju se stablove i lisne sukulente. Stablove sukulente su tipični predstavnici pustinjske flore, u kojima se tokom godine izlučuje veoma malo vodenog taloga. Ove biljke imaju niz adaptacija koje im omogućavaju opstanak u uslovima visokih temperatura i vodnog deficita. Predstavljaju grupu biljaka koja je najbolje prilagođena sušnim staništima. U pustinjama su česti predstavnici familija Cactaceae i Euphorbiaceae, čije stablo obavlja proces fotosinteze, dok su listovi metamorfozirani u trnove, kako bi se redukovala transpiraciona površina. Stome ovih biljaka su tokom dana gotovo stalno zatvorene. U Crnoj Gori nema autohtonih stablovih sukulenti, ali su prisutne lisne (foliozne) sukulente. Ovoj grupi pripadaju predstavnici familije Crassulaceae, vrste rodova → Sedum L., Cotyledon L., Jovibarba Opiz, → Sempervivum L. Čuvarkuća (Sempervivum marmoreum Griseb.) se koristi u narodnoj medicini u mnogim krajevima Crne Gore. Sukulentnu građu imaju i → halofite, biljke zaslanjenih staništa. Kod njih se sukulentnost javlja kao posljedica bubrenja plazme ćelija, pod uticajem Na+ jona.