Verigo, Boris, vajar (Petrograd, sada Sankt Peterburg, 10. VI 1907 – Herceg Novi, 1985). Prvi akademski vajar-keramičar u Crnoj Gori. Studirao je na ALU u Pragu. Predavao je keramiku na → Umjetničkoj školi u Herceg Novom. Radio je u ekspresionističkom maniru figure i figuralne kompozicije (reljefe, bareljefe, slobodnu skulpturu). Bio je sklon kompozicijskoj narativnosti, karikaturalnosti i grotesknom predstavljanju likova, nekad sa notom humora i blage satire. Omiljena su mu tema dopojasne figure Crnogoraca ili dekorativno ukrašene forme. U ciklusu Crna Gora (polirik i terakota) dao je svoje viđenje njene burne prošlosti: likovima crnogorskih junaka, motivima preuzetim iz istorije i legendi, ali i savremenosti koju posmatra kroz prizmu aktuelnosti neodvojivih od tradicionalnih etničkih i etičkih vrijednosti. Pored kolorističkih intervencija i glazirane fakture, koristio je rustična svojstva prirodnih materijala (glina). Autor je knjige Keramika: tehnologija keramičkih materijala za umetničke škole, Zavod za izdavanje udžbenika Republike Srbije, Beograd, 1960. Od 1949. učestvovao je na izložbama ULUCG-a. Samostalno je izlagao u Galeriji „Josip Bepo Benković” u Herceg Novom (1968, 1977). Kolektivne izložbe: Hercegnovski likovni zimski salon (1967); Barleta, Italija (1972).