Ivanović, Tihomir, srp. arhitekta (Lazarevac, 1912 – Dubrovnik, 1990). Diplomirao je arhitekturu na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1936). Radna angažovanja: kabinet prof. → Milana Zlokovića na Katedri za arhitekturu Tehničkog fakulteta (1937–1941); preduzeća „Hercegovina”, Mostar (1946–1948), „Arhitekt”, Sarajevo (1948–1957), „Srbija projekt”, Beograd (1957–1961); Biro za izgradnju Dubrovnika (1961–1971); Urbanistički zavod Herceg Novi (1971–1978). Njegov arhitektonski rad vezan je za gradove (Beograd, Sarajevo, Dubrovnik, Herceg Novi i dr.) i manja mjesta bivše Jugoslavije u kojima je živio. Projektovao je objekte različite namjene: stambene, poslovne, hotelsko-ugostiteljske, zdravstvene, prateći estetiku vremena i aktuelne metode gradnje, dajući im autorski pečat, stvarajući tako osobenu arhitekturu inovativnih rješenja i modernog izraza. Izvedeni projekti u Crnoj Gori: četiri poslovno-stambena solitera u Herceg Novom (1972–1974); vojni objekat za rehabilitaciju, Meljine (1974); objekat specijalne namjene Vila „Lovćen”, Meljine (1975); naselje Nemila, Herceg Novi (1976). Ostali izvedeni objekti: tipski zadružni domovi za Hercegovinu (1946–1948); bolnica u Bihaću (1953); upravna zgrada „Šipada” i „Oslobođenja” u Sarajevu (1953). Učestvovao je u izgradnji Novog Beograda sa devetospratnim stambenim zgradama nazvanim „Tri sestre” (1958–1959), koje su označile graditeljski razvoj modernog Beograda. U Dubrovniku se izdvajaju hoteli „Kompas” (1965), „Adriatik 3” (1968) i „Grand” (1970). Kao istaknuti arhitekta, 1975. bio je odabran da projektuje rezidencije tada najviših jugoslovenskih funkcionera.