Buiša, Milenko, vajar, slikar, likovni pedagog (Sivac, Kula, 15. X 1946). Nakon oslobođenja (1945), porodica Buiša iz Crne Gore kolonizovana je u Vojvodinu (Sivac). U Herceg Novom završava 1966. ŠUZ (→ Umjetnička škola u Herceg Novom), a u Novom Sadu VPŠ. Diplomirao je 1981. na ALU u Novom Sadu, odsjek Vajarstvo, u klasi prof. J. Soldatovića. Radio je u Somboru kao likovni pedagog i kao urednik likovnih programa u Galeriji KC „Laza Kostić”. Bavi se slikarstvom. Tematika njegovih ranih radova je raznovrsna (Senke, Ustanici, Rađanje, Kolonisti). Postepeno, kao dominantan motiv u njegovom slikarstvu izdvojila se figura konja/konjâ. Definiše ih snažnim ekspresivnim gestom, koji postaje sve energičniji i silovitiji, tako da realne i asocijativne forme postepeno nestaju u sfumato izmaglici ili spletovima linearnih ritmova. Nekad su apstrahovani do čiste slikarske materije. Samostalne izložbe: Sivac (1968); Đakovo (1970); Sombor (1978); Osijek (1986); Vukovar (1992); Tara – Bajina Bašta (2007); Sombor, Vrbas, Kula, Srbobran, Apatin, Kragujevac. Učestvovao je na više kolektivnih izložbi. Učesnik je i mnogobrojnih likovnih kolonija. Dobitnik je nekoliko nagrada i priznanja.