Brajović, Dušan, slikar, konzervator-restaurator (Bar, 5. VI 1933 – Cetinje, 30. I 2003). Prvi crnogorski školovani konzervator. Završio je ŠLU u Herceg Novom (1949–1953) (→ Umjetnička škola u Herceg Novom). Diplomirao je na ALU u Beogradu. U Poljskoj i Italiji specijalizirao je konzervaciju i restauraciju. Jedno vrijeme boravio je u Parizu. Radio je kao konzervator i restaurator u RZZSK-u na Cetinju. Bavio se kopiranjem fresaka (Manastir Piva). Šezdesetih godina bavi se problematikom povezivanja kulturnog nasljeđa i modernog izraza. U koloritu, evidentan je uticaj fresko-slikarstva: zemljani tonovi, okeržuta, crvena, nebesko tamnoplava, koje su u funkciji definisanja stilizovane forme (Sijalice noću, 1960). Osamdesetih godina radi pejzaže i figuralne kompozicije, inspirisan kamenim strukturama zavičajnog podneblja, na kojima linearnom arabeskom definiše asocijativne oblike (Kompozicija, 1983). Devedesetih godina radi objekte-asamblaže, kod kojih kombinuje otpadni materijal, predmete industrijske i masovne potrošnje, na kojima su evidentne diskretne kolorističke intervencije. Samostalne izložbe: Umjetnički paviljon, Titograd (1972); Klub književnika, Varšava (1972); Plavi dvorac, Cetinje (2000); Galerija „Gams”, Cetinje (2001). Izlagao je i na kolektivnim izložbama. Nagrađen je na Cetinjskom likovnom salonu „13. novembar” (1966, 1968, 1981). Član je ULUCG-a od 1960.