Tilzitski mir, mirovni ugovor potpisan jula 1807. na splavu na rijeci Njemen. Mir je sklopljen između Francuske i Rusije, čime je između njih okončan rat. Rusija se obavezala da će se pridružiti kontinentalnoj blokadi Britanije, a dobila je oblast Bjalistoka, koja se do tada nalazila u Pruskoj, kao i mogućnost da okupira Finsku, koja je bila pod švedskom vlašću. Rusija je trebalo da evakuiše trupe iz Vlaške i Moldavije. Ona je ustupila Francuskoj Jonska ostrva sa Krfom i Boku Kotorsku, obavezujući se da će svoje pomorske snage povući iz Sredozemnog mora. U prvom članu ugovora stoji klauzula da ruska vojska ustupa francuskim jedinicama „zemlju pod nazivom Kotor”. Zatim je donesen specijalni sporazum o predaji Kotora i Jonskih ostrva Francuskoj. → Napoleon I Bonaparta se obavezao da neće kazniti Crnogorce zbog njihove borbe protiv Francuske. Iako se Crna Gora na ovaj način pominje u jednom međunarodnom sporazumu, crnogorski mitropolit → Petar I Petrović Njegoš nije bio zadovoljan odlukom o uspostavljanju francuske vlasti u Boki Kotorskoj. Francuzi su do 12. avgusta zaposjeli Boku, a Crna Gora je tada na svojim granicama dobila novog susjeda. Ugovor je ostao na snazi do Napoleonove invazije na Rusiju 1812. godine.

Literatura: Vojna enciklopedija, knj. 6, Beograd, 1964; Enciklopedija Leksikografskog zavoda, knj. 7, Zagreb, 1964; Istorija Crne Gore, knj. 4, tom I, Podgorica, 2004; Istorijski leksikon Crne Gore, knj. 5, Podgorica, 2006.

I. Tepavčević