Radonjić, Đoko Đokica, vajar (Titograd, sada Podgorica, 8. VIII 1966). Završio je ALU u Prištini, vajarski odsjek, u klasi prof. S. Arsića Basare (1993). Krajem devedesetih godina XX v. bavi se slikarstvom (pasteli, crteži) koje karakterišu jarke boje i ekspresivna gestualnost. Preko njega izražava i emotivna stanja u kontekstu svog viđenja i proživljavanja stvarnosti, kojima će dati novi konstelacioni smisao instalacijom – crno-bijeli ekrani na kojima jarkim bojama ispisuje tekstove: Ključ za snove, Došli smo do dna, Možda i preživim, Samo užas (1998) i dr. Na kamernim asocijativnim skulpturama, kao materijal koristi drvo, zatamnjeno orahovim bajcom, na kojemu su vidljivi tragovi dlijeta (Pegaz, Nada mnom, Make). Izlagao je samostalno i na kolektivnim izložbama. Dobitnik je Nagrade za najbolji diplomski rad na ALU, Priština (1993). Član je ULUCG-a od 1995.