Jakov Nikolajevič Ozereckovski, Biljarda, 1838, Cetinje

Ozereckovski, Jakov Nikolajevič (Озерецковский, Яков Николаевич), rus. arhitekta, pukovnik, diplomata, projektant, književnik i putopisac (Sankt Peterburg, 10. VI 1804 – ?, Krim, 14. X 1864). Dobivši dobro kućno obrazovanje od oca, akademika Nikolaja Ozereckovskog, stupio je u vojnu službu 1824. i učestvovao u borbama na Kavkazu, u Persiji i kod Tbilisija. Za iskazanu hrabrost nagrađen je ordenom i unaprijeđen u čin pukovnika. Povratkom u Sankt Peterburg 1828, zbog zdravstvenih razloga napušta vojnu službu i stupa u državničku. Carska vlada šalje Ozereckovskog 1836. u Rusko poslanstvo u Beču. Tu upoznaje vladiku Petra II Petrovića Njegoša, te na njegov poziv, kao i po nalogu svoje vlade, 1837. odlazi u Crnu Goru da procijeni situaciju u zemlji. Ozereckovski sastavlja povoljan izvještaj za Crnu Goru, ali i pomaže Njegošu u formiranju državne uprave. Cetinjski manastir, odakle se upravljalo Crnom Gorom, postao je tijesan za narastanje državnih službi i za prijem sve većeg broja gostiju. Uz novčanu pomoć Rusije, a po planu Ozereckovskog, Njegoš preduzima gradnju novog dvora (1838), kao svoje rezidencije, zgrade za sjednice Senata i važne goste. U početku, zdanje se zvalo Nova kuća, a kasnije po Njegoševoj sobi za bilijar – Biljarda. Ova gabaritna građevina (72,4 x 7,5 m) jedinstven je primjer objekta tog vremena, čija koncepcija proizlazi iz srednjovjekovnog odbrambenog utvrđenja (kastruma), ali koja nije imala tu funkciju. Građena je pritesanim kamenom. Pravougaonog je oblika, sa prizemljem i spratom, a pripada tipu tradicionalne primorske varoške kuće. Jednostavan eksterijer činili su simetrični nizovi prozorskih otvora u prizemlju i na spratu, i samo dva lučna portala na glavnoj fasadi. Enterijer je pažljivo uređen svilenim bordo tapetama, po ugledu na Evropu. Prizemlje je imalo 11 prostorija (kuhinja, trpezarija, magacini, sobe za poslugu), a sprat 25 prostorija (Njegošev radni kabinet i spavaća soba, narodna kancelarija, soba za bilijar, gostinske sobe itd.). Prvobitno, krov Biljarde bio je pokriven olovom. Objekat se nalazio u centru ozidanog pravougaonog dvorišta, a u uglovima su bile četiri manje kule sa puškarnicama. Biljarda je do 1867. služila kao dvorska rezidencija crnogorskih knjaževa. Od 1951. u ovom zdanju otvoren je Njegošev muzej. Kao direktor Odbora Krimske soli (1841–1964), Ozereckovski je otvarao lječilišta mineralnom solju u Jevpatoriji na Krimu, nadgledao gradnju javnih objekata, crkava, a projektovao je i Most Čongar.

Literatura i izvor: D. Martinović, U. Martinović, Cetinje – spomenici kulture, Cetinje, 1980, 62–65; Grupa autora, Istorijski leksikon Crne Gore, Podgorica, 2006, 954; B. Milić, Urbano nasleđe Crne Gore, sa posebnim osvrtom na razvoj Cetinja, Beograd, 2013, 85, 134; https://ru.wikipedia.org… (pristup 15. VIII 2019).

S. Mitrović