Gambe, Obrad (Obrad Desislavin, Obradus Desislave Gambe) (? – ?, 1332). Nije poznato da li je Obrad bio zlatar, graditelj, vajar ili samo nadzornik radova na oltaru. U sačuvanim kotorskim sudsko-notarskim ispravama pominje se pod imenom Obradus Desislave Gambe, ali samo u građanskim poslovima i parnicama: kao zajmodavac, kupac jedne kuće u Kotoru i kao svjedok prilikom verifikovanja testamenata i pri zaključivanju različitih vrsta ugovora. Sačuvan je i Obradov testament iz 1332. Među njegovim epitropima pominje se i prezviter Vita, rektor Crkve Sv. Marije od Mosta, kojem je Obrad ostavio legat da moli za spas njegove duše (ut rogent deum pro me). Bio je rukovodilac radova na izradi srebrnog oltara iznad moštiju Sv. Nikole u kripti bazilike Sv. Nikole u Bariju (Italija). Radove na oltaru naručio je srpski kralj Stefan Uroš II Milutin 1319, a završeni su naredne godine. Prema natpisu na pločici od srebrnog lima, saznaje se kako je kralj Milutin za stručnjaka i nadzornika radova odredio Obrada, sina Desislave iz Kotora. Za glavne majstore izabrani su zlatari iz Napulja: protomagister Ruđer iz Invidije i magistar Roberto iz Barlete. Prema natpisu, kralj Milutin je ostavio da se svake godine crkvi daje 1.200 škuda radi održavanja oltara i čitanja molitvi. Natpis je uništen prilikom restauracije oltara 1684, a poznat je prema prepisima Dubrovčanina Mavra Orbinija iz 1601. i Italijana Antonija Beatila iz 1645. Za oltar koji je rađen na licu mjesta korišćeno je srebro dopremljeno iz Srbije. O izgledu oltarskog retabla takođe se saznaje iz pisanih izvora. Na dnu su se nalazila mala vrata kroz koja su se mogle vidjeti mošti Sv. Nikole. Oltar je bio pokriven pločicama sa mnogobrojnim figurama svetaca, a u sredini je dominirala velika srebrna ikona sa centralnom figurom Sv. Nikole, izvedenom u slobodnoj skulpturi. Nju su okruživali prikazi scena iz njegovog života.
Literatura: Enciklopedija Jugoslavije, sv. II, Zagreb, 1956, 697b; Р. Ковијанић, И. Стјепчевић, Културни живот старог Котора (XIV–XVIII вијек), књ. I, Цетиње, 1957; В. Томић-Де Муро, „Српске иконе у цркви св. Николе у Барију, Италија”, ЗЛУМС, 2 (1966), 107–124; Историја Црне Горе, 2/1 (П. Мијовић), Титоград, 1970; Kotorski spomenici. Druga knjiga kotorskih notara god. 1329, 1332–1337, ed. A. Mayer, Zagreb, 1981; Б. Миљковић, „Немањићи и свети Никола у Барију”, ЗРВИ, XLIV (2007), 275–294.
V. Živković