Lopičić, Đorđe N. (Beograd, 1938), diplomata. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu (1961). Magistrirao je na Pravnom fakultetu u Zagrebu (1974), a doktorirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu (1983). Radnu karijeru započeo je 1961. u Opštini Zvezdara u Beogradu, a potom je 1963. prešao u Okružno javno tužilaštvo u Beogradu. U SSIP-u je počeo da radi 1978. kao samostalni savjetnik. Bio je konzul-savjetnik u Generalnom konzulatu SFRJ u Čikagu (1983–1987) i stalni otpravnik poslova Ambasade SRJ u Holandiji (1993–1997), koagent SRJ pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu (1993–2000). U isto vrijeme učestvovao je u više navrata u pregovorima i zastupanju SRJ pred Međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu. Bio je načelnik Službe za međunarodnopravne poslove i načelnik konzularne uprave SMIP-a (1998–2001). Diplomatsku karijeru završio je kao načelnik Službe za međunarodnopravne poslove u SMIP-u, sa zvanjem ambasadora (2001). Za vanrednog profesora izabran je na Evropskom centru za mir i razvoj Univerziteta za mir UN (oblast Diplomatske studije). Na Diplomatskoj akademiji SMIP-a predavao je predmet Diplomatsko i konzularno pravo, a u Evropskom centru za mir i razvoj Univerziteta za mir UN predmet Konzularno pravo. Kao autor, koautor i priređivač, objavio je 24 knjige iz oblasti međunarodnog prava, diplomatije, krivičnog prava, istorije i književnosti. O diplomatiji Crne Gore objavio je knjige: Studije i ogledi o diplomatiji Crne Gore (2006); Studije, ogledi, dokumenti i spisi o konzularnim odnosima Crne Gore 1611–1918 (2007) i Diplomatija Crne Gore, Bibliografija (2008).